Rusija koristi spor između Srbije i Kosova

Zemlje zapadnog Balkana su ponovo postale bojno polje velikih sila, s obzirom da je Rusija u zadnje vreme počela da koristi ovaj region kako bi se bolje pozicionirala kao super sila u međunarodnom sistemu.

​

Povlačeći svoje panslovenske veze sa nekim balkanskim zemljama, Rusija je pokušala da legitimizuje svoje prisustvo i ojača svoj uticaj u regionu. Iako nikada nije napustila region, njene strategije spoljne politike prema balkanskim zemljama su se vremenom promenile. Trenutno, Rusija je pokušala da igra ulogu u važnim dešavanjima balkanske politike, kao npr. u poslednjim regionalnim tenzijama oko Srbije i Kosova.

​

Ruski uticaj na zapadnom Balkanu ne može se shvatiti bez analize funkcije međunarodnog sistema, odnosa velikih sila, njihovog balansa moći i istorijske pozadine regiona. Od 1990-ih godina, etnički sukobi koji su završili vojnim intervencijama na zapadnom Balkanu odigrali su važnu ulogu u preformulisanju naloga međunarodnog sistema. Raspad Sovjetskog Saveza i kraj hladnog rata doveli su do pojave SAD kao hegemonističke sile. NATO-ove vojne intervencije na Balkanu (kako u Bosni i Hercegovini tako i na Kosovu, ali posebno na Kosovu) doprinele su učvršćivanju položaja SAD, što dodatno ugrožava pokušaj Rusije da se pozicionira kao velika sila.

​

Vojna intervencija NATO-a na Kosovu donela je novu paradigmu na međunarodnom planu, oblikujući podršku Zapada i legitimitet intervencije kao „humanitarna“. Međutim, ovo prikazivanje nije nesporno i pokrenulo je debatu o međunarodnom pravu i poretku. Nasuprot stavu zapada, Rusija je podržala Srbiju na međunarodnoj areni osudom intervencije na Kosovu kao nepravedne i protiv međunarodnog prava. Rusija je tako iskoristila slučaj Kosova kao stratešku priliku da ponovo utvrdi svoju ulogu u međunarodnom sistemu.

​

Štaviše, vojna intervencija na Kosovu služila je kao ključna tačka za rusku spoljnu strategiju, pošto je Rusija počela da je koristi kao presedan i legitimaciju sopstvenih vojnih intervencija na drugim mestima, kako se vidi u Abhaziji i Južnoj Osetiji.

​

Aneksija Krima i nestabilnost u Ukrajini pokazuju dodatni preobražaj ruske spoljne politike u agresivniji i revizionistički, pošto je Moskva otvoreno počela da se suprotstavlja zapadnim normama i principima prihvaćenim kao međunarodne vrednosti. Borba protiv zapadne dominacije uopšte i posebno hegemonije SAD, postavlja Rusiju kao ekonomsku i vojnu alternativu zemljama zapadnog Balkana. Ipak, umesto jasne strategije prema zapadnom Balkanu, Rusija se pre svega usredsređuje na strateške dobiti od političkih grešaka u regionu od strane zapadnih sila i njihovog opšteg nedostatka pažnje posvećene Balkanu.

​

Iako su zemlje zapadnog Balkana u procesu integracije u EU, i dalje se suočavaju sa preprekama etničkih tenzija, korupcije, nestabilnih društvenih uslova i ekonomske stagnacije. Ove ranjivosti eksploatišu velike sile da šire svoj uticaj na Balkanu. Iako je EU odigrala značajnu ulogu u procesu demokratizacije zemalja, vlastiti problemi Unije kao što su migracija i Bregzit omogućili su Rusiji da igra aktivniju ulogu i poboljša svoje ekonomske, kulturne i vojne odnose sa ovim zemljama.

​

S tim u vezi, Srbija je najveći kulturni i vojni saveznik Rusije u regionu. Rusija je takođe postala glavni zagovornik Srbije u suprotstavljanju državnosti Kosova na međunarodnoj areni. Dve zemlje su uzajamno imale koristi od svoje saradnje, a Rusija dokazuje svoju međunarodnu moć kroz svoj uticaj u Srbiji, a Srbija ga koristi za svoje političke pogodnosti i kao mamac za EU, tj. preteći EU da ide pod ruski politički kišobran i što je najvažnije, da donese ruski uticaj u regionu.

​

Na nedavnom sastanku između Vučića i Putina u Moskvi gde su razgovarali o tome kako da nastave dijalog sa Kosovom, Vučić je bio zainteresovan za predstavljanje podrške Rusije u tom procesu. Iako specifičnosti sastanka nisu bile podeljene sa javnošću - poruka koju je i Putin želeo da pošalje kroz sastanak bila je jasna - Zapad bi trebalo da računa na Rusiju kada su u pitanju važna politička dešavanja u regionu.

​

Na kraju, ali ne i najmanje važno, postoji završna faza dijaloga između Kosova i Srbije koja se trenutno odvija. Ako se uspešno završi, to bi omogućilo Srbiji da ubrza svoj proces članstva u EU i obezbedi finansijsku korist kao zemlji EU, dok će za Kosovo otvoriti vrata za članstvo u UN. Posedovanje veta u Savetu bezbednosti UN čini Rusiju ključnim igračem u procesu, a takođe joj omogućava sprečavanje članstva Kosova u UN i njegovo potpuno međunarodno priznanje.

 

Da sumiramo - ruska spoljna politika je usmerena na naglasak da međunarodni sistem nije unipolaran - gde je Zapad najveća međunarodna sila - već bipolaran, gde Rusija ima veliku ulogu u oblikovanju svakodnevne politike. Stoga je njen uticaj usmeren na one zemlje koje teže ka ali još nisu članice EU i NATO, a Rusija postaje i instrumentalno učestvuje u procesima članstva u ovim međunarodnim organizacijama.