Pristupanje EU će biti izazov za sporazume Severne Makedonije sa Kinom

U svojoj opredeljenosti za rešavanje svih prepreka koje blokiraju njihov evroatlantski put, nova vlada Severne Makedonije, imenovana 2017. godine, potpisala je dva istorijska sporazuma sa Bugarskom i Grčkom, zatvarajući glavna otvorena pitanja sa svojim komšijama koja su dugo mučila njihove aspiracije ka evroatlantskom članstvu.

 

To je dovelo do toga da je Severna Makedonija potpisala protokol o pristupanju NATO-u i deblokirala svoj dugotrajni proces pridruživanja EU.

 

Ovi događaji su prouzrokovali pomake u pozicijama globalnih sila prema Severnoj Makedoniji.

 

Moskva, koja se žestoko protivi širenju NATO-a, počela je otvoreno da osporava procese evroatlantske integracije zemlje, posebno takozvani Prespanski sporazum sa Grčkom - okončanje spora oko imena zemlje - što ranije nije bio slučaj.

 

Turska je, sa druge strane, ponovila svoju tradicionalnu podršku članstvu Severne Makedonije u NATO-u, ali je takođe zahtevala da preuzme korake protiv lokalnih pristalica prognanog turskog sveštenika Fetulaha Gulena, kog Ankara naziva vođom terorista.

 

Kina, međutim, nije promenila svoju pragmatičnu poziciju prema Severnoj Makedoniji i ostaje zainteresovana za produbljivanje ekonomske saradnje sa zemljom, bez obzira na to kakva vlada je na vlasti.

 

U tom kontekstu, odnosi između Skoplja i Pekinga su važni za analizu.

 

Osim kratkog prekida bilateralnih odnosa između 1999. i 2001. godine, kao rezultat priznavanja Tajvana od strane Makedonije, kinesko-makedonski politički i ekonomski odnosi su prijateljski i stabilni.

 

Kina je jedna od četiri stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, zajedno sa SAD, Ujedinjenim Kraljevstvom i Rusijom, koja je priznala zemlju pod svojim starim ustavnim imenom „Republika Makedonija“, i podržala je evroatlantske aspiracije zemlje.

 

Bilateralni odnosi između dve zemlje uglavnom su usmereni na ekonomsku saradnju.

 

Između 2009. i 2014. godine, Kina je brzo povećala svoje investicije u zemlji. Kina je 2017. godine bila treći trgovinski partner Skoplja.

 

Najočigledniji primer ove ekonomske saradnje je format 17+1 - kineska inicijativa za dalju ekonomsku saradnju sa 16 bivših komunističkih zemalja iz istočne i jugoistočne Evrope i sa Grčkom, uključujući Severnu Makedoniju.

 

U okviru inicijative 17+1, Peking je osnovao kreditni fond od 10 milijardi američkih dolara za infrastrukturne projekte.

 

Severna Makedonija je brzo iskoristila ta sredstva za izgradnju dva nova autoputa, od Miladinovaca do Štipa i od Kičeva do Ohrida, u vrednosti od 580 miliona evra.

 

Međutim, ugovor koji su vlasti potpisale sa „Sinohydro Corporation LTD“, kineskom državnom firmom izabranom za izgradnju dva autoputa, nije se slagao sa zakonskim procedurama za javne ponude.

 

Tada najveća opoziciona stranka, Socijaldemokrate - koja je sada glavna stranka u vladi - objavila je snimke prisluškivanja kojima optužuje vladu za korupciju.

 

Kao rezultat toga, novoosnovano tužilačko telo, Specijalno tužilaštvo, SJO, podiglo je optužbe protiv tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog i njegovog ministra saobraćaja, Milana Janakievskog, navodeći zloupotrebu položaja.

 

Prema optužnici, Gruevski i Janakievski stekli su nezakonite finansijske beneficije od sporazuma sa korporacijom „Sinohydro“, kršeći Zakon o javnim nabavkama.

 

Nakon promene vlade 2017. godine, Ministarstvo saobraćaja je objavilo da postoje velike greške koje su produžile izgradnju autoputeva i povećale troškove za 120 miliona evra.

 

Uprkos tome, nova vlada pod Zoranom Zaevom nastavlja saradnju sa Kinom kao deo inicijative 17+1.

 

Tokom 17+1 samita u Sofiji, u Bugarskoj, 2018. godine i Dubrovniku, u Hrvatskoj, 2019. godine, premijer Zaev je izrazio snažnu podršku inicijativi i mogućnostima koje pruža, što on smatra da dopunjava evroatlantske ciljeve zemlje.

 

Tokom samita u Dubrovniku, Zaev je ukazao na spremnost Severne Makedonije da unapredi saradnju sa Kinom u raznim oblastima.

 

Kina je najbrže rastuća ekonomija na svetu i njena izdašna sredstva su veoma privlačna u regionu zapadnog Balkana, kao i među nekim zemljama članicama EU.

 

Ali, pragmatizamom vođene prakse kineske ekonomske saradnje, uključujući direktnu trgovinu ili zahteve za pogodnijim ugovornim zakonodavstvom, često odstupaju od direktiva i propisa EU.

 

Evropska unija ima velike zabrinutosti u vezi sa nedostatkom transparentnosti i procedurama javnog tendera koje se zasnivaju na konkurentnosti i zakonu, ali i na recipročnom pristupu tržištu.

EU generalno smatra da su kineski projekti na Zapadnom Balkanu pretnja kopenhaškim kriterijumima, kao i proreformskom programu u regionu.

 

EU takođe strahuje od potencijalnog političkog uticaja Kine u regionu. Brisel je izrazio zabrinutost da bi neke vlade na Zapadnom Balkanu mogle smatrati da je kineski autoritarni kapitalizam privlačan.

 

Ako Severna Makedonija konačno otvori pregovore o pridruživanju sa EU ove godine, njeno zakonodavstvo, uključujući i trgovinske zakone, moraće se u potpunosti uskladiti sa zakonskom strukturom EU poznatom kao acquis communautaire.

 

U kontekstu trgovinskih odnosa, ona će morati u potpunosti ispuniti mastriške kriterijume o državnom dugu i poglavlje 5 acquis communautaire, koje reguliše javne nabavke.

 

Ovo će ograničiti mogućnost zaključivanja ugovora tako što će zaobići redovno zakonodavstvo i procedure, kao što je to bio slučaj sa „Sinohydro“-m.

 

To će takođe sprečiti Severnu Makedoniju da potpiše skupe i unosne poslove zasnovane na privlačnim kreditima koje nudi Peking, i da na taj način izbegava opasnost od povećanja državnog duga.